Nakon duga vakta slažući selame,
U Basri se sretoše dvoje sufijane.
I čim ga ugleda za ćepenikom jednim,
Ona otkri lice pred mladićem čednim.
****
Bljesnu memla čehra, oči joj uvehle,
Pod jašmakom crnim, ispod čipke bijele.
Hassan pognu glavu uzdahnuvši blago,
Te otrpimi Selam Musafira dragog.
****
“Šta činiš. Rabija, ako Boga znadeš?”
Upita je ašik uzdrhtale brade.
“Kad bi Basrom divnom šetali Hassani,
kakvi bili bi, Manjarabi, insani!
****
Kad bi takva bića prohodala džadom,
Nikada se ne bi pokrila hidžabom